Због претеране експлоатације минералних сировина, руда, нафте и развоја индустријских постројења, термоелектрана, аутомобила и авио-индустрије дошло је до претеране емисије штетних гасова као што су CO₂, SO₂, SO₃, као и штетних неметала. Поред емисија наведених супстанци, човек је својом небригом и жељом за већим профитом почео да прекомерно користи вештачка ђубрива. Ово је проузроковало загревање атмосфере, стварање киселих киша, топљење леда на половима и великe временскe непогодe, што је утицало на промену животних услова на Земљи. Смањењем површина под шумама, амазонских шума, прашума и осталог биодиверзитета ради добијања пољопривредног земљишта, смањила су се „плућа Земље”, што је проузроковало недостатак чистог ваздуха, нарочито у градовима и густо насељеним местима. Због уништења биодиверзитета, зелених површина, паркова и емитовањa штетних гасова из аутомобила и индустријских постројења, дошло је до загађење ваздуха и водних токова. Загађење водених токова, река, језера и мора, које је настало испуштањем штетних материја из индустријских постројења, бахатог понашања човека који баца разни отпад у водне токове и земљиште, дошло је до нарушавања природног склада, природе и човекове околине. Поред ових загађења, отпад из домаћинстава и разноразни индустријски отпад скупљан је и товарен на бродове. Овај отпад плови бродовима Тихим и Атланским океаном у великим контејнерима који су створили плутајућа острва, настала неконтролисаним бацањем отпада. Бритиш Петролеум, једнаод највећих корпорација за експлоатацију и прераду нафте у свету, поиграо се због великог профита природом у близини Америчке обале. Експлоатацију нафте вршили су бушењем са дна океана. При бушењу дошло је до нарушавања хидростатичког притиска изазваног пуцањем цеви и неконтролисаног изливања нафте у енормним количинама на површину океана. Због струја које постоје у океанима, нафта је дошла до океанске површине и обала Америке и  других делова света. Приликом изливања нафте дошло је до великог угинућа птица и осталог живог света. Вршено је скупљање нафте са површине океана, један део је запаљен, а део који није покупљен разградио се у мору. Паљењем остатка нафте дошло је до загревања водених струја у океанима што је изазвало топљење ледених полова. Морска вода која у себи има со изазвала је реакцију разграђивања нафте која на дубинама од хиљаду метара ствара пенасти раствор због којег је дошло до изумирања флоре и фауне како у приобалним тако и у океанским областима.

У мом граду Обреновцу направљенa je термоелектрана која сагоревањем фосилних горива (угља) производи електричну енергију. Угаљ из Колубаре који се експлоатише је органског порекла и представља угаљ лигнит. Приликом експлоатације лигнита долази до копања јаловине која у себи садржи неметале и тешке метале. Без обзира на то што се врши сепарација овог угља, угаљ долази са приближно 10% јаловине која се налази на површини у виду филма који у процесу сагоревања испушта тешке метале у атмосферу. Угаљ се пре сагоревања меље у специјалним лимовима где не може да се самеље потпуно на ситне честице, већ у себи има угља величине око два и више милиметра што представља несагорив материјал, јер се сагоревање врши у кисеоничном флуиду. Овај несагориви материјал пада на дно и као такав одлази у пепео као штетан састојак. При производњи електричне енергије емитују се штетни гасови у ваздух, који у себи имају микрочестице угљене прашине која садржи тешке метале из јаловине која је била као филм на угљу у процесу сепарације. При пројектовању је дошло до грешке у одлагању пепела насталог у процесу производње електричне енергије. При депоновању пепела дошло је до загађења плодног пољопривредног земљишта и подземних вода. Плодно пољопривредно земљиште је откопавано, одношено и прављени су копови за депоновање пепела. При процесу депоновања пепела, вода се одвојила из водене пулпе, а пепео је депонован у копове. Након попуњавања рова или откопа дошло је до затрпавања пепела и рекултивације која није дала пољопривредне ефекте. Оваквим путем депоновања пепела заузете су огромне површине плодног земљишта, како ораница тако и необрадивог земљишта. Требало је испројектовати враћање пепела у облику пулпе вода-пепео 50/50. Депоновање пепела је требало пројектом предвидети враћањем и транспортовањем пепела у облику водене пулпе. Најплодније земљиште обреновачког атара које је било највећи произвођач пољопривредних повртарских култура одакле се снабдевао Београд пазарним данима, загађено је, при чему је изазвана еколошка катастрофа која никад неће бити санирана. Да би се климатски услови на земљи одржали у оваквом стању, да би људи имали обрадиво земљиште, чист ваздух и воду за пиће и здраву храну, треба спречити еколошке катастрофе свих врста које утичу на глобалне климатске промене на свету као и микро локалне што је случај у Обреновцу. Приликом хлађења котлова користи се вода из реке Саве и специјалним постројењима, пумпама и хемијским средствима за омекшавање воде у котловима, котлови се хладе. Тако загрејана вода се годинама пуштала директно после минималног хлађења у реку Саву што је проузроковало угинуће риба, као и флоре и фауне. Деведесетих година прошлог века, израдњом високих стамбених објеката, дошло је до топлификације, загревања станова у зимском периоду топлом водом из термоелектране која је добијена хлађењем котлова, али то је минимални део који се користи. Урађен пројекат топлификације Београда осамдесетих година завршио се само на пројекту који никад није реализован. Овакви пројекти и небрига о околини и природи, човеку и непоштовање технолошких зависности довело је до ситуације у којој се сад налази Обреновац, као и цео свет. Ово су само груби примери како се не води рачуна о природи и здрављу човечанства. Обреновац дан данас није култивисан, нису засађени паркови са платанима који би штитили природу и човека од штетних гасова, тешких метала и других загађења. Земљиште у Обреновцу, уназад 15 година, тотално је девастирано тешким металима, па је пре 6 година дато упозорење да се воће и поврће из Обреновца не користи за људску употребу.