„А какве то сад везе има са мном?”

И тако сваки пут – о науци, о политици, о природи, и наравно, о савршеном споју проблема свих ових области – климатским променама. Има ли заиста везе са свима нама то што се лед топи и медведи губе тло под ногама?

Мислим да има више везе него што би нам могло пасти на памет.

Иако је мало вероватно да ће моје очи уживо видети проблеме са којима се суочавају бели медведи, не морам гледати далеко како бих приметила да ни у мојој непосредној близини ситуација није значајно боља. Клима на нашој планети полако одустаје од одржавања сопственог баланса, а од тога патимо и ми, баш овде, у Србији. И не, не говорим овом приликом о сталном губитку врста који, нажалост, мори тек понеког грађанина. Говорим о појавама које нас ремете на дневном нивоу, а које се не спомињу увек у медијима као директне последице промене климе.

Почнимо од температуре, најједноставнијег параметра за повезивање са стањем атмосфере. Податак да су претходне две године биле најтоплије у историји мерења температуре у нашој земљи не изненађује никога ко се усудио да током лета проведе бар неко време на отвореном.

„Температура је изнад просека за ово доба године.” Топлотни таласи све су чешћи и трају све дуже, што ствара додатан проблем становницима већих насеља упакованим у бетон, али и пољопривредницима који морају да се боре са последицама суше како знају и умеју. Наравно, проблем суше не утиче само на њих – када су приноси мањи, цене производа расту, па се тако из године у годину изнова суочавамо са облакодерским ценама намирница на пијацама и у локалним продавницама.

„Али, ако су суше проблем, где су све те падавине могле да нестану?”

Ено их у мају и јуну, изазивају поплаве. Немамо ми проблем са недостатком падавина колико са њиховим неједнаким распоредом, са чињеницом да може проћи и по месец дана без кише, а да се онда читаве недеље утапамо по булеварима, гледајући аутомобиле док пливају кроз град.

А када већ разговарамо о падавинама, зашто не бисмо говорили и о онима које људи најжељније ишчекују, па се после чуде када их целе зиме не виде? Београд, као и већина Србије, није скоро видео снег. Не онај прави снег, свакако, онај у којем смо се пре мање од десет година могли ваљати и грудвати и правити Снешка Белића.
Кад мало размислим, можда ме само нервира то што више нема снега и што је моје омиљено воће сада дупло скупље него претходних година. Можда то и није лоше, јер ме тера да размишљам о ономе што ја могу урадити да овим проблемима станем на пут.
Можда би свако од нас требало да се запита шта су му климатске промене одузеле.